Pyrethrum cinerariaefolium Trev. из породице Asteraceae

Народни називи: дивља барутица, буварица, бувара, брмиња, матриколда, бухач, кризантема, дивља барутица.



Латински назив Pyrethrum cinerariaefolium Trev. потиче од имена састојка пиретроида који има јако антиинсектицидно дејство, а народни јер се употребљава као проверено средство у борби против бува и других инсеката. Највише се гаји у Африци, Средњој и Јужној Америци, Јапану, Индији и Пакистану а највећи произвођачи су Кенија и Јапан, док се у нашој земљи гаји веома мало и претежно у Војводини.


Бувач је вишегодишња полужбунаста зељаста биљка пореклом са Медитерана и Балканског полуострва, где расте самоникло (живи 8-10 година), са јаким и разгранатим кореновим системом. Бувач може да нарасте и до 80 cm, а на једној биљци може да се формира велики број једногодишњих стабала, и до 400.


Из кратког, као прст дебелог кореновог врата избија велики број дугих, цилиндричних, тамнобраон коренова који образују бусен. Корен се простире до дубине 15-20 cm. Са горње стране кореновог врата се из пупољака, (10-15) развијају стабла. Стабло је усправно, висине 30-35 cm, уздужно избраздано, сиве боје и прекривено финим нежним длачицама. Листови су наизменични и дубоко режњевати, лиска се састоји од 2-3 режња. Наличје је сивкасто и прекривено длачицама, лице мање - више голо и зелено.

Из вишеглавог кореновог врата избијају 30-35 cm висока, избраздана, сива, длакава цветна стабла на чијим терминалним деловима стоје појединачне главичасте цвасти. Цваст се састоји од белих језичастих - женских и од жутих, цевастих хермафродитних цветова. Развијени бусенови носе 100-200 главица, мада њихов број понекад достиже и 400. Отворене цвасти су пречника 2,5-5 cm. Цвета од краја маја до почетка јула. Плод је 3 mm дуга и 1,5 mm широка петоивична ахенија, у чијим браздама се налазе жлездасте длачице. Семе је мркожуте боје са израженим ребрима. Маса 1.000 зрна је 1-1,2 g. Клијавост семена износи 90% и опада са старошћу семена.



Сви надземни делови бувача садрже пиретрине, у листовима су они само у траговима, док је највише пиретрина нагомилано у плоднику. Бувач се гаји ради расцветалих цвасти (Pyrethri flos) које садрже 0,5-2,5%, а плодници цвета чак 2,2-4,5% пиретроида. Такође се гаји и због активних материја које имају инсектицидно дејство. Раније се као инсектицид користио фино самлевени прах (Pulvis insectarum) цвасти бувача (Pyrethri flos). Данас се користе препарати добијени из активних материја самлевених цвасти у облику праха (Pyrovir, Piretrin 89 - PHYL), течности (Solutax, pyrotox ULV) и аеросола (Chematox, Pyrotox).

Предност пиретрина и његових једињења је да нису отровни за људе, топлокрвне животиње и биљке, брзог су дејства, а инсекти не могу да стекну резистенцију на ова средства. Користе се у домаћинствима, сточарским објектима, складиштима хране и против штеточина собног биља. Користи се против шуге, нарочито у ветерини, и интерно, као anthelmintik. Примењује се најчешће у комбинацији са дидитијем.
Доста се користи и у облику пенушавог сапунског екстракта, који се изграђује са црним сапуном. Бухач је врло тражен на светском тржишту.




Начин и услови гајења


Бувач успева на слабијим, сувим и кречним земљиштима. Најбоље приносе даје на плодном и растреситом земљишту и тражи доста топлоте и светлости. Сушу добро подноси, захваљујући маљавом стаблу и листовима. Отпоран је према ниским температурама, без оштећења подноси мраз и испод –30°С. Иако му је животни век и до 10 година, у условима интензивног гајења, приноси након 4-5 година опадају.

Највише влаге захтева у време формирања цветних грана и цветања. Углавном се гаји сорта "Далматински" и углавном неселекционисане сорте. Одговарају му сва земљишта подесна за узгој поврћа. Земљиште не сме бити закоровљено, јер се гаји више година на истој парцели. Гаји се ван плодореда. Сади се после преткултура које су ђубрене. После бухача препоручљиво је гајити културе које су отпорне на јаче хербициде. На исту површину бухач се може садити након 2 године.



Обрада земљишта

Дубина обраде је 30-35 cm у јесен, затим се, предсетвено, припреми за јесењу садњу. Ако се планира пролећна садња, земљиште се оставља до пролећа да измрзне.



Ђубрење

Пре заснивања плантаже препоручује се основно ђубрење са 70-80 kg/hа N, 100-120 kg/hа P2О5 и 90-100 kg/hа К2О. У годинама експлоатације, након кретања вегетације, препоручује се прихрањивање са 60-70 kg/hа N. У јесен се ђубри са 60-70 kg/hа К2О и 70-80 kg/hа P2О5. Бувач добро подноси и стајњак који се растура са 30-35 t/hа пред основну обраду.



Садња

Размножава се производњом расада и дељењем бусена.

За производњу расада сетва се обавља у пролеће (април/мај) или у јесен (август/септембар) у хладне леје. Сеје се на 30-40 cm размак између редова, дубина сетве је 0,5-1 cm. Након сетве земљиште се ваља и по потреби залива. Семе ниче после 2 -3 недеље, и до септембра се добија расад погодан за садњу на сталном месту. Ако расад презимљава у леји, обавезно се мора заштитити од мраза.

Дељење бусена обавља се из засада старих 3-4 године. Док су у периоду мировања, бусенови се изоравају и деле на више делова, али тако да сваки део има најмање 2 вегетативна пупољка-окца. Сади се на растојање 60x20-30 cm помоћу садилица, а може и изоравањем редова плугом на дубину 10-15 cm, када се саднице постављају на дно бразде. Уколико је земљиште каменито или шљунковито, сади се у јаме или канале.

Понекад се бухач размножава и сетвом 6-7 kg/hа семена на стално место, али овај начин размножавања није ислатив због великог учешћа ручног рада при плевљењу.



Нега усева

Нега се састоји из неге расада (ваљање, заливање, окопавање са плевљењем и заштита против болести и штеточина) и неге усева на отвореном. Механичке мере неге су култивирање и окопавање са плевљењем. Међуредно се култивира одмах по расађивању, када се биљке укорене. Током вегетације потребна су још два култивирања. Окопавање и плевљење се обавља после култивирања или ако је култивирање немогуће окопава се цела површина.

Прихрањивање се обавља у другој и наредним годинама у време вегетације са 60-70 kg/hа азотних ђубрива или фолијарно.

Заштита од корова обавља се почев од друге године. Пре кретања вегетације користе се препарати на бази Прометрина, Линурона или Аресина. На песковитим земљиштима примењују се мање дозе. Због хемијског састава биљке скоро да није потребна заштита од болести. Једине штеточине бувача су Phytoecia virgula Charp. чије ларве живе у спроводним каналима у доњем делу стабла и ларва Clonus tigrinus Panz, која се храни у кореновом врату, а обе изазивају сушење целе биљке.

Наводњавање је у сушним годинама од великог значаја за производњу а углавном зависи од временских услова. Критични период за воду су укорењавање после расађивања и период интензивног пораста, када су и највеће температуре. Наводњавање је обавезно на песковитим и каменитим земљиштима.



Жетва

Цвасти се беру већ у првој години, али се пуни род може очекивати тек од друге године. Берба почиње када језичасти цветови стоје водоравно и када је 3/4 цветова отворено. Овај период траје свега 2-3 дана, а то није довољно за бербу. Зато берба почиње када се цевасти цветови почну отварати, а завршава се када језичасти цветови почну да вену. У том случају берба траје 8-10 дана. Одмах се носе на сушење да се избегне губљење боје цвета. На мањим површинама жање се ручно, односно беру се расцветале цвасти.

На већим површинама кошење се обавља преуређеним косачицама или комбајнима. Са кошењем се почиње када је 3/4 цветова отворено. Након жетве цвасти се суше у сушарама на 50-60°С. Након сушења цветови се оврше, а просејавањем се чисте од петељки и делова лишћа. На овај начин добијен материјал често има за 20-50 % више активних материја него сува дрога која није уситњена. Осушена дрога/сировина је жуте боје, под прстима се лако дроби, слабог мириса а укуса горког и наљутог.

Принос цвасти је 100-200 kg/hа у првој години, односно 700-1200 kg/hа у осталим годинама. Сировина се чува на сувом и промајном месту у папирној амбалажи или јутаним врећама.





Текст преузет са http://www.bastovanstvo.rs/